Mesečina na duši

 

Ponoć je.

Tama.

Ništa se ne čuje,

sem tvojih koraka.

Niko tako tiho ne gazi kao ti,

ni vazduh, ni more.

Καρδουλα μου!

 

Obuci me noćas u greh,

želim da osetim bol,

tu slatku bol!

 

Kad se mesec useče u sobu,

prodri u mene kopljem kao ratnik.

 

Želim da osetim tvoju kožu,

ispod hladnog pokrivača, pre no

što utonem u san.

Ali samo na kratko,

jer nije dobro da je dugo hladno.

 

Želim da bude toplo. Vruće!

 

Vatre pališ u meni i ne daju mi mira

neprospavane noći.

 

Kako si samo vešt, razigran!

 

Želim da mirišeš na mesečinu,

koju svetlim samo za tebe

u dugim požudnim čekanjima.

 

Kako si samo nežan kad ti šapućem

καρδουλα μου!

 

Mrvicu mraka udom razgoni,

i okupaj se u moru mojih vitkih i dugih nogu,

dok na prevojima tela sija mesečina.

Donesi ljubav, vino i greh slatkog zločina!

 

Dođi i daj mi…

 

©Anee

Kruševac, 08. 04. 2011. 

Kruševac, 08. 04. 2011. 

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s