Rapsodija purpurne bajke

 

Jeza se širi po mom telu dok blago duva vetrić kroz otvoreni prozor moje male, tihe odaje. Šalje mi neke daleke glasove koji nisu strani, već udaljeni kao da obećavaju nešto. Čujem u pozadini kraljevski marš, a muzika svira ni od kuda. Oblačim ljubičastu haljinu od satena sa golim ledjima, koja mi savršeno pada sve do stopala. Vezujem svoju svetlu kosu u visoku punđu, a glatke ruke krasim bogatim zlatnim prstenom. Purpurnim ružom sjajim meke usne i hodam bezšumno da ne bih ometala druga kraljevstva. Otvaram vrata male odaje, ali ih za sekundu opet zatvaram. Trenutak! Okrećem se prema velikom ogledalu i vidim sebe mladu i lepu, kako stojim u tom raskošu i lepoti – sama. Na stočiću od hrastovine, gledam mali crveni koral koji zrači svom energijom.

„To mi je on dao da nosim uvek kad mi je teško“, kažem polušapatom.

***

Žubori voda u Sali šapata. Povijen u fotelji sedi kralj. Do njega u uniformi ukrašenoj epoletama i kićankama sedi poslanik italijanskog dvora. Razgovaraju. Svaku izgovorenu reč voda će progutati. Ništa se neće čuti. Priča će za navek ostati pod zemljom. Stojim pred njima držeći mali crveni koral u ruci. Osećam njegovu energiju kao da mi gori celo telo. Vreme prolazi, a za mene kao da stoji. Prijatno iznenadjen mojim prisustvom, gospodin poslanik vrlo spretno uz blagi smešak i u šaljivom naklonu uzima me za ruku i ljubi je galantno.

„Bellissima“, mrmlja u bradu.

„Da, kako i ne bih bila kada sam Srpkinja“. Kralj se nasmeši – drago mu je zbog mene.

„A, bella, bella, zar vam nisu rekli da lepota nije večna? Vremenom izbledi i nestane“, odvrati g-din poslanik.

“Da, slažem se s vama gospodine poslaniče, donekle…”, zastajem i gledam u kralja koji stoji tako ponosno i zbunjeno – on čeka moj odgovor, a ja njegovu dozvolu. Hvata me nervoza. Prstima prelazim preko vrha crvenog korala, a purpurni kamen počinje da se topi. Kralj vidi to.

“Reci Mila, šta to tebe muči?”, reče kralj.

“Ono što mene muči nije do mene, Vaše Veličanstvo. A, ono što sam htela reći, gospodine poslaniče, je da lepota žene ne zavisi od godina nego od ljubavi i ona se ne gasi tako lako”, odgovaram ledenim tonom. Poslanikov blagi osmeh nestaje s lica i dobija neku preteću liniju preko usta. Sada i kralj postaje zabrinut.

“Kako to mislite? Sinjorina, pojasnite nam!”, odgovori poslanik, a u glasu mu se prone neka oštrina.

“Lepota žene je večna, baš kao što je i Srbija večna. I dok je ovakvih korala biće još veća”, dodajem i naklanjam se kralju. Ćutim, ćuti i kralj, a ćuti i Srbija. Vlada muk u Sali šapata. Čuje se samo žubor vode. Debeli persijski tepih gubi se pod mojim nogama i ja osećam kao da propadam.

“Izvinite”, stidljivo ih pozdravljam i krećem prema izlaznim vratima. Vreme prolazi, a za mene kao da stoji. Trudim se da što pre odem odatle i taman da izađem iz salona, nečija ruka me potapša po ramenu – taj dodir se pamti. To je on i već sam uplašena. Želudac mi se grči od straha.

A šta sad?, pitam se u sebi. Zastajem pognute glave i ne okrećem se. Lagano me hvata  za bradu i diže mi glavu u pravcu svog pogleda. Moje crne oči gube svaki sjaj i postaju suzne.

“Samo sam hteo da te pitam, idu li uistinu zajedno crvena i purpurna?”, otvara mi ruku i nalazi istopljeni koral.

Hoću nešto da kažem, ali ostajem bez glasa…

***

Osećam jaku eksploziju i tresak kroz sva dvorska vrata. Potpuna je tama. Zemlja se sve jače trese. Čujem nepoznate glasove svuda oko mene.

„Mila, Mila, probudi se! Evo, još malo pa treba da stignemo u Beograd. Moraš se srediti za Beli dvor“, svom snagom me bude iz najdubljeg sna. Ivan, moj drug je najglasniji. U autobusu je zagušljivo. Putujemo skoro dva sata bez pauze, a ja sve vreme spavam na uskom neudobnom sedištu. Osećam se čudno. Usta su mi suva, a oči zamagljene. Mislim da još uvek sanjam, ali neverovatan prizor koji iznenada vidim pred sobom odjednom me razbuđuje i ne ostavlja me ravnodušnom. Isprva ne verujem sopstvenim očima i okrećem se ka Ivanu, koji sedi do mene. On me ne primećuje, jer priča o Belom dvoru.

“Biće tamo i kraljevski par. Slikaćemo se sa njima”, ushićeno govori.

“Ej, videćemo i kraljevsku kapelu!”, reče Marija.

“Misliš onu koju su komunisti za vreme svoje vladavine pretvorili u ostavu za alat i pribor za čišćenje”.

“Da, onu koju su morali da čiste kada je dolazio car Etiopije”, pričaju svi u glas, a ja i dalje kao da sanjam. Ne slušam ih. Još uvek sam izgubljena u toj purpurnoj rapsodiji raskoša i sjaja, jer mi se u krilu nalazi komad crvenog korala. Uzimam ga i zbunjeno gledam u njega.

“Odakle ovo?”, pitam Mariju.

“Zar se ne sećaš? Pa, našla si ga jutros ispod sedišta. Sve nalaziš neke gluposti”, reče kao iz topa.

“Mmm… Ti mora da si prava srećnica, kad nalaziš vredne stvari svuda oko sebe”, oglašava se moj razredni starešina. “To je koral u njemu se nalazi večna lepota. Zapamti to”, zastaje, a potom preko razglasa svima javlja da upravo stižemo u Beli dvor. U tom trenutku, dok on završava rečenicu, glava mi puca i vraća mi se sećanje munjevitom brzinom. Osećam kao da mi prilazi sve bliže – koral, večnost, lepota, ipak mi je to on dao. Energija koja izbija iz mene je zaista čudna i neverovatnom turbulencijom spiritualne mistike muti mi pamet. Postaje mi jako vruće, iako sam obukla laganu haljinicu u purpurnoj nijansi. Odzvanjaju mi reči crveno i purpurno i tu se gube.

***

„Lepotu ovog kamena stvaraju korali toplih mora, zbog toga oni zrače tako toplo. I lepota kao takva biće večna, kao što je i Srbija večna. A njena večnost će živeti toplinom duše najiskrenijih srca… Hvala ti što si opet došla“, reče kralj polušapatom i krišom mi dodirnu rame. Vodič grupe i ostali iz odeljenja  nastaviše obilazak dvora i slikanje sa kraljem.

Vreme prolazi, a za mene kao da stoji.

©Anee

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s