Karmin

 

Otvorio je vrata od kupea. Otvorio ih je nonšalantno, poput turiste koji upravo ulazi u hotelsku sobu. Ali, kada je ugledao prizor pred sobom razdraganost s lica je nestala i pretvorila se u oštru liniju koja mu se raširila po ivicama usana. Razrogačio je oči od uzbuđenja.

Koraknuo je s nesigurnošću, a potom se dodirnuo za podbradak – hteo je da se uveri da li je ovo san ili je ona stvarno pred njim. Posmatrao je bez reči, ne znajući šta da kaže. U stvari, razmišljao je da li da se napravi lud i da je upita da li je to ona ili da odmah pređe na stvar. Osećao je kako mu damari kucaju u slepoočnicama tako snažno kao da tamo udaraju čekići. Pogled mu je i dalje bio prikovan za nju. U trenutku se setio svega, pa čak i onog momenta kada ju je ostavio zbog druge. Ali, ipak, ovde je falilo nešto na njenom licu – samo jedan detalj.

„Ti…“, zakrkljao je.

„Mo-molim“, rekla je zbunjeno.

„Jesi li ti…“, upitao je ponovo.

„Molim“, reče ona još zbunjenije.

„Mislim… Vi… mislim… izvinite“, slegao je ramenima.

„Poznajemo se“, pitala je ona.

„Mislio sam… ali… Pomešao sam Vas sa nekim“.

„Baš ličimo?“

„Vrlo. Samo je ona nosila crveni karmin, a Vi ste bez njega…“

„Jel mislite ovako“, rekla je opako i iz tašne izvadila ogledalce i karmin u crveno-purpurnoj boji. U ogledalcu su se videle samo njene usne – pažljivo ih je namazala, zatvorila karmin i vratila ga u tašnu. Promuljala je usnu o usnu i boju na njima dovela do savršenstva.

„Jel tako“, uskliknula je otkrivajući lice iza ogledala.

„Ta-tako“, progutao je knedlu, a onda se usredsredio na svoje misli. „Nisam je video 20 godina“, reče jetko.

„Ostavila Vas je“, dodade mlada bez pardona.

Trže se on. „Ne…“, zatim, promulja kroz usta kao da ga je bilo sramota zbog ovoga. „Ja sam nju… na žalost“.

Trenutak ćutnje ispuni kupe nekom potmulom tišinom, nabijenom česticama negativne energije.

„Znate šta“, reče ona i ustade odlučno. „I ako ste!“

„Molim“, pitao je to kao da nije dobro čuo. „Zašto?“

„Zašto? Još pitate“, sačekala je nekoliko časaka, a zatim nastavila u istom tonu. „Ostavili ste je u trenutku kada je ono slomljeno moglo da se popravi“.

„Š-šta“, pokušavao je razsazna suštinu njenih reči, ali ga je njen protest opet naterao da ćuti.

„Pa, čim tako lepo izgleda. Hm, ko zna kako bi izgledala da je ostala s Vama“, zaključila je ponosno. „Doviđenja“, osmehnula se i izašla.

Gledao ju je i nije mogao da veruje svojim ušima. Čudio se samom sebi kako je mogao da napravi katastrofalnu grešku i da mladu ženu pomeša sa ljubavnicom od pre 20 godina. A, ona čim je nestala iz njegovog vidokruga, podiže ogledalce i pogleda se u njemu. Ponosni osmeh koji je nosila do malo pre i sav sjaj na njenom licu izbledeše u trenu i umesto njega se pojavi izvesna gorčina i očaj – očaj izneverene žene.

by Anee

Advertisements

3 comments

  1. Повратни пинг: Karmin « anaberbakov

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s