U MORU OHRIDSKIH BISERA (Makedonija I deo)

 

SKOPLJE

Šta god napisala o Makedoniji i njenoj istoriji naći će se neko od njenih žitelja koji neće biti zadovoljan iznetim podacima. Neko će kazati da je svaka reč na mestu, ali da je i premala da bi opisala ono što se ne može opisati kroz jedan tekst. Dakle, da se ne bih, više a ni manje, raspravljala sa trećim licima pošla sam u obilazak kroz gradove bogate istorijom različitih perioda… i to bez suvišnih rasprava, da li je na tom području stanovništvo grčki, bugarski, albanski, srpski ili makedonski živalj.

Iako sam se vozila komfornim turističkim autobusom A klase, leđa su me bolela. Još na početku puta su me prozvali babom ali ja se nisam obazirala na to, jer ionako sam im spremala jedno fino iznenađenje – koje ću vam kasnije i otkriti. Ipak da se vratim na početak!

Negde oko šest izjutra, krenuli smo putem ka Grdeličkoj klisuri. Iako se još uvek smešilo proleće, kasno proleće, bilo je sparno i vruće kao da je leto. Visoko na nebu smenjivali su se slapovi tople sunčeve svetlosti kroz natmurene oblake pune vode. Taj prizor je bio veličanstven, s obzirom da se posle tri kapi kiše pojavila duga.

I dok su se meteoropate mučile sa teškim vremenom, nikotinski zavisnici su grickali usne i brojili minute do pauze…

Posle pet sati putovanja uz par manjih pauza i kraćeg zadržavanja na granici, ušli smo u Makedoniju. Titovim skojevcima nisam divanila mnogo toga o Skoplju, jer su kao i obično sve znali o njemu. Pa, oni su ga i graSaobraćajdili, zar ne?

Kako god bilo, ja sam bila opčinjena njegovom lepotom. Kao jednom od većih centara bivše Jugoslavije, prepustila sam se punim kontrastima, novog i starog, arhaičnog i modernog. Skopje, ali i cela Makedonija, uvek će biti podeljeno u željama, čarima, potrebama i mogućnostima svih ljudi koji se nađu ovde. Jedna od raznolikosti na ovom putovanju, posebno se ogledala u mentalitetu koji je bio pečat autentičnosti ovog podneblja.

Vrlo specifičan saobraćaj, a to se moglo videti ispred samog centra McDonald’s- a… U stvari, takav prizor i privlači goste na jedan mini burger i hladnu coca-colu. Kada bolje razmislim, čar ovog grada je privlačenje modernog ka tradicionalnom i njegovo potpuno utapanje u jednu kompoziciju. Uostalom da nije tako ne bi ga ni car Dušan, još u XIII veku, proglasio glavnim centrom svog carstva.

U njemu, pored izvanrednih mehana sa dobrim „tavčetom“, mogu se probati fenomenalni riblji specijaliteti sa Matke, gde ljubitelji raftinga mogu da se nakon ručka prepuste ovom divnom ekstremnom sportu. Za one malo mirnije, na primer kao ja, preporučuje se odlazak do planine Vodno koja pruža jedinstveni pogled na Milenijumski krst visok 67m. Meštani kažu da je ovde zalazak sunca jedinstven u svetu zbog toga što se penjanje na ovu planinu smatra svetim hodočašćem.

A kada nam se pogled ispod najvećeg balkanskog krsta spusti par stotina kilometara ka jugu, možemo se u moru ohridskih bisera…

(NASTAVIĆE SE)

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s