MINHEN: OKTOBARFEST

                    

     (izmedju umetnosti i piva)

„Minhen prihvata sve. Velegrad velikog srca, želi dobrodošlicu svima. U njemu se kombinuje bavarska tradicija sa modernim načinom života. Svet u malom, prošaran svim bojama, nijansama, multikulturama… Ma, koliko god bili blizu ili daleko, da li u samom centru Minhena ili ne, na jednom mestu u isto vreme svi ćemo se naći pod istim šatorom. U Minhen je lepo doći, jer ima svašta da se vidi, obiđe i proba.

Slavina je stavljena! (O’zapft je!)“.

Dok sam ležeći obuvala jednu, pa drugu socken čarapu i još uvek sanjala sad već zaboravljeni san. Stigla mi je poruka na mobilni:

“Budjenje! Krenuli smo.”

Istog momenta skočila sam na noge i spremila se brzinom svetlosti.

U busu je bilo već poznato, pomalo pospano, ali veselo društvo. Čula sam da čuvaju grlo za jodlovanje, mada posle par hladnih piva neće znati ni za šta – ali ipak Minhen prihvata sve.

Velegrad velikog srca, želi dobrodošlicu svima. U njemu se kombinuje bavarska tradicija sa modernim načinom života. Kao alpski grad, Minhen nudi najlepše predele Evrope. Dok su moji saputnici spavali, ja sam se divila autentičnoj arhitekturi, baroknih i rokoko građevina. I kada sam gledala sve ovo bilo mi je krivo što nisam nemački student, jer bi školovanje bilo pravo uživanje u ovom metropolitensko-univerzitetskom gradu.

Avantura koju sam započela uz moje ludo društvo neminovno će se pretvoriti u ogromnu količinu piva.

Postoji jedno minhensko pravilo, a to je: koliko god bili blizu ili daleko, da li u samom centru Minhena ili ne, na jednom mestu u isto vreme svi ćemo se naći pod istim šatorom!!!

Ovaj grad piva, umetnosti i romantike nastao je u VI veku nove ere kada su Bavarci, pleme Alemana, osnovali više naseobina na reci Izar. Mesto tih naseobina dan danas možemo prepoznati po nastavku–ing, kao što su delovi Minhena: Švabing, Aubing, Sendling… Krajem X veka i početkom XI monasi osnivaju manastir, koji se zvao Apud Munihen. Od toga potiče današnje ime za ovaj grad. Istorija ovog grada bila je veoma burna, a posebno u novijem dobu. Nakon II Sv. rata u kome je Minhen bio srušen do temelja započet je period restauracije i rekonstrukcije samog grada. Tada je gradska skupština donela odluku da se sve zgrade, koje su bile srušene u bombardovanju, ponovo izgrade u svom stilu. Tako je Minhen postepeno postao replika starog Minhena, a radovi na srušenim zgradama su se završavali tek krajem prošlog veka. Kada se Minhen kandidovao kao mesto održavanja letnjih Olimpijskih igara počela je velika izgradnja. Iako je tada krenuo da se izgrađuje u novijim stilovima, van centra grada i dan danas postoji svojevrsni kontrast nemoguće-najdivnijeg. Tako na primer ulica Sunca, koja se nalazi na mestu srušenih zidina, nalik na Pariz ili Barselonu predstavlja granicu između starog i novog Minhena.

I dok je većina iz autobusa razmišljala o idealnom odmoru na moru, plaži i palmama, meni su stalno na pameti bile jedna krigla piva i sočna bavarska kobasica sa prilozima. Ali moj ručak je još uvek bio daleko od mene…

Naime, morali smo ispoštovati program putovanja. Šetali smo se poznatom ulicom Maximilianstrasse i obišli crkvu u samom centru – Frauenkirche. Ova građevina je poznata po tome što potiče iz razdoblja kasne gotike, kao i to, jer se u njoj nalazi legendarno đavolsko stopalo koje verno stoji utisnuo u pod crkve. Dva zapadna tornja visoka stotinu metara postala su zaštitni znak ovog grada. Blizu njih nalaze se minhenska rezidencija, Engleski vrt, Olympia Park, Allianz arena. Najviše smo se zadržali na glavnom trgu Marien Platz. Tu se nalaze Neues Rathaus i Altes Rathaus, tj. stara i nova gradska većnica. Obe su izgradjene u XIX veku. Trgom ipak dominira Neues Rathaus u svom neogotskom stilu i sklopu nje, nalazi se Glockenspiel od 43 zvona i 32 figurice, koje se pomeraju kada otkuca 11h, 12h i 17h, a predstavljaju venčanje vojvode Vilhelma V.

Interesantno je da se nigde ne sreću prosjaci ili ih ja nisam videla. Čula sam da po zakonu ne smeju da prose, jer je kažnjivo. Ali zato ima svirača iz celog sveta. Minhen mi je izgledao kao svet u malom, prošaran svim bojama, nijansama, multikulturama. Na ulici su se čuli razni jezici: grčki, turski, španski, a vrlo često i srpski. Osvrtala sam se, ne bi li spazila nekog poznatog. Bili su to naši gastrabrajteri, koji su se tu doselili još davnih 70-tih. Oni su nas uputili do najvećeg vašara na svetu – Oktobarfest. Kada smo stigli na Terezinu livadu-Teresienwiese zatekli smo ludnicu. Ali baš! Atmosfera na ovoj fešti bila je neopisiva, neponovljiva. To mora da se doživi da bi cela ova priča imala potpuni efekat. Pod velikim šatorom bila je velika vesela družina. Kažu da godišnje taj festival poseti oko 6 miliona ljudi. Najstrastveniji ljubitelji najveće pivske fešte na svetu dolaze u prelepoj bavarskoj narodnoj nošnji. Muškarci nose kožne kratke pantalone „Lederhosen“, a žene bavarsku narodnu nošnju „Dirndl“.  Žene nose kratke i duge haljine sa naglašenim dekolteom. Duboki dekolte je postao tradicija i pravi raj za muške oči.

Mnogi Nemci se ovom feštom zahvaljuju svome kralju Ludvigu Prvom, a priča datira od mnogo pre. Kada se kralj oženio princezom Terezom 17. oktobra 1810 godine, tadašnji gradonačelnik Andreas Dalarmi zamolio ga je da organizuje konjičke trke u tu čast na poljani ispod brda Sendlinger. Dozvolu je dobio i tako je organizovan prvi Oktoberfest u Minhenu. Već 1835. ovom slavlju je prisustvovalo 50.000 ljudi iz cele Bavarske. Od tada se sa kratkim prekidima svake godine slavi Oktoberfest. Traje 16 dana i mahom se održava u septembru. Počinje subotom pre podne sa dolaskom zaprega iz pivnica koje donose pivo na Terezijinu poljanu, gde su postavljeni šatori najvećih pivara bavarske. Tada, već tradicionalno gradonačelnik Minhena otvara prvo bure rečima:

„Slavina je stavljena“ (O’zapft je!)

Slavina je stavljena i odvijena… ali ipak na kraju šta reći o Mihnenu. On nije jedinstven samo po pivarskoj kulturi… mnogi Nemci ga smatraju najlepšim mestom za život. Zato uživajte i nigde ne žurite. Živeli!!!

Oktoberfest-4

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s