Intervju – Prijatelji su ceo svet, bar tako kazu mudri ljudi

 

Kultura INTERVJU: AUTORKA KRIMI ROMANA „OPERACIJA EROS” ANA BERBAKOV ŽIVI I STVARA VOĐENA MOTOM – Budi svoj i svijet će biti tvoj.

Slika

Iz­da­vač­ka ku­ća „Ad­mi­ral Buks” ob­ja­vi­la je ro­man Ane Ber­ba­kov pod na­zi­vom „Ope­ra­ci­ja Eros”. Ri­ječ je o neo­bič­nom tri­le­ru ko­ji ple­ni pa­žnju lju­bi­te­lja ovog žan­ra, na ko­ji je ka­ko na­ša sa­go­vor­ni­ca tvr­di in­spi­ri­sa­la sa­ma Aga­ta Kri­sti.
● Ot­kud in­spi­ra­ci­ja baš Aga­tom Kri­sti?
– Od kad znam za se­be či­tam Aga­tu Kri­sti. Od­u­vi­jek me je in­te­re­so­va­la mi­ste­ri­ja, u me­ni se bu­dio po­riv da ot­kri­jem skri­ve­no, da ski­nem veo taj­ni, raz­ot­kri­jem i da `ta bu­dem ja`. Ka­sni­je, krug mo­jih omi­lje­nih pi­sa­ca pro­ši­rio se na Ar­tur Ko­nan-Doj­la, Sid­ni Šel­do­na, Čen­dle­ra… Za me­ne je to pri­rod­no sta­nje. Ali kao, sva­kom pi­scu na po­čet­ku je bi­lo iz­u­zet­no te­ško. Do­sta sam lu­ta­la, tra­ži­la na­čin ka­ko to da ura­dim, da na­pi­šem a da mi leg­ne, da iz­ve­dem pod­vig na naj­bo­lji na­čin. U tom tra­že­nju po­če­la sam slo­že­ne stva­ri da raš­čla­nju­jem na jed­no­stav­ne i na taj na­čin da ih upa­ru­jem. Ta­ko sam i do­bi­la pr­vu kri­mi pri­ču, a ta­ko ra­de i de­tek­ti­vi. Jed­nom sam se za­pi­ta­la „A, za­što ne bih i ja na­pi­sa­la kri­mić, po­što ih to­li­ko vo­lim?”, i on­da je klup­ko po­če­lo da se od­mo­ta­va. Vo­lim iza­zo­ve, jer sam ne­mir­nog du­ha, a kri­mi­ći su za­pra­vo ta­kvi – in­tri­gant­ni. Ci­ti­ra­ću de­fi­ni­ci­ju „Kri­mi-pri­če su naj­pri­vlač­ni­ji knji­žev­ni rod, jer za­do­vo­lja­va­ju iskon­sku žud­nju či­ta­o­ca za iza­zo­vom, sa­zna­njem, mi­tom, avan­tu­rom, ne­iz­vje­sno­šću, uz­bu­đe­njem, ta­jan­stve­no­šću, ne­po­no­vlji­vim do­ži­vlja­jem i to na na­čin na ko­ji ni­je­dan dru­gi knji­žev­ni ob­lik ne uspi­je­va” – što se na­kon ob­ja­vlji­va­nja „Ope­ra­ci­je Eros” i po­tvr­di­lo.
● Ko­ji su to pi­sci ko­ji su uti­ca­li da se sa­zri­te kao pi­sac?
– Kao što re­koh, Aga­ta Kri­sti naj­vi­še, za­tim Sid­ni Šel­don, Rej­mond Čen­dler, Le­sli Čar­te­ris, Jan Fle­ming, Jo­han Zi­mel, ali i Mo­mo Ka­por, Ivo An­drić, Če­hov, Ki­šon. Do­sta su i pje­sni­ci uti­ca­li, jer pi­šem i pje­sme, a pje­sme ni­šta dru­go ni­su ne­go ve­li­ke pri­če u ma­lim ri­je­či­ma. Ta­ko da u mo­jim pri­ča­ma mo­že­te na­le­tje­ti i na po­ne­ki stih, ko­ji no­si mi­ste­ri­o­znu po­ru­ku ili lju­bav­ni žar.
● Za svo­je knji­ge bi­ra­te ve­o­ma neo­bič­ne na­slo­ve?
– Na­slov je je­dan od naj­za­htjev­ni­jih ko­ra­ka u pro­ce­su pi­sa­nja ro­ma­na. On od­re­đu­je tok rad­nje, bar u mom slu­ča­ju. Ka­da po­či­njem ne­što no­vo da pi­šem, naj­pre na­pra­vim ko­stur pri­če i on­da dam na­slov. Na­slov je po­čet­na tač­ka u pro­ce­su pi­sa­nja i u nje­mu se na­la­zi rje­še­nje za­ple­ta, dok se ci­je­la rad­nja sta­pa sa njim. Vo­lim za­go­net­ne na­slo­ve. „Ope­ra­ci­ja Eros” je kla­sik me­đu na­slo­vi­ma u kri­mi žan­ru, ali po­red nje­ga imam i na­slo­ve kao što su „Sve su mač­ke u mra­ku cr­ne”, „Ključ”, „Mi­stič­ni zov Mal­va­zi­je”, „Mr­tav pre smr­ti” itd… Vo­lim dvo­smi­sle­ne na­slo­ve ko­ji su in­tri­gant­ni i ko­ji bu­de in­te­re­so­va­nje kod či­ta­o­ca. Sva­kom či­ta­o­cu tre­ba osta­vi­ti do­volj­no pro­sto­ra da na osno­vu na­slo­vu po­ga­đa o če­mu se ra­di u knji­zi. Na­slov je po­put am­ba­la­že, jer ono što či­ta­lac pr­vo za­pa­zi je na­slov knji­ge. Da­va­nje na­slo­va mo­žda dje­lu­je kao lak po­sao to je par ri­je­či i go­to­vo, ali ni­je ta­ko. Ni­su bit­ne ri­je­či, već nji­hov iz­bor.
● Ko su Va­ši ju­na­ci?
– Lu­da sam za li­ko­vi­ma ko­ji ima­ju ne­što ka­rak­te­ri­stič­no na se­bi, ne­što po če­mu su pre­po­zna­tlji­vi, uoč­lji­vi i in­tri­gant­ni. Vo­lim mi­ste­ri­o­zne lju­de, one ko­ji se pre­vi­še ne ot­kri­va­ju, ko­ji za so­bom osta­vlja­ju tri tač­ke i ko­ji se ne okre­ću. Mo­ji ju­na­ci su gra­đe­ni po tom prin­ci­pu, a i po ne­kim lju­di­ma iz mog ži­vo­ta. Eto ta­ko, pro­fe­sor Mi­le­tić, So­fi­jin men­tor u knji­zi, je u stva­ri lik iz mog ži­vo­ta i je­dan od mo­jih pro­fe­so­ra. To­tal­no ge­ni­ja­lan um, bri­li­jan­tan, eks­cen­tri­čan, te­žak i ču­dan na svoj na­čin po­čev­ši od po­na­ša­nja do odi­je­va­nja, ali u bi­ti ja­ko kva­li­te­tan, in­te­li­gen­tan i do­bar. Za­tim, u knji­zi po­sto­ji i jed­na Po­lja­ki­nja, ko­ju je je­dan či­ta­lac oka­rak­te­ri­sao kao že­nu-igu­a­nu ko­ja lo­vi mu­vu je­zi­ka. Mo­že­te da za­mi­sli­te ta­kvu že­nu, pri­tom pre­li­je­pu. I na­po­sli­jet­ku, glav­ni lik. Mno­gi ka­žu da je mo­ja glav­na ju­na­ki­nja So­fi­ja Ko­vač u stva­ri sli­ka i pri­li­ka me­ne, a ja ka­žem da je ona pu­no hra­bri­ja i od­luč­ni­ja od me­ne. Za­pra­vo, ona je bo­lja ver­zi­ja me­ne i do­sta učim od nje. Ona je luc­ka­sta dje­voj­či­ca, pu­na lju­ba­vi pre­ma de­tek­tiv­skom po­slu, ne­sa­vr­še­na, neo­p­te­re­ću­ju­ća, ja­ko tvr­do­gla­va, ja­ko emo­tiv­na, po­ne­kad ne­svje­sna sa­me se­be, a u su­šti­ni ja­ko do­bar i po­zi­ti­van lik. Sma­tram da mno­gi pi­sci svo­je li­ko­ve stva­ra­ju po se­bi, evo, upo­re­di­te sa­mo Aga­tu i Po­a­roa ili Ko­nan Doj­la i Šer­lo­ka, Si­me­non i Me­grea i vi­dje­će slič­nost. Ju­na­ci, ma ka­kvi bi­li, obo­ga­ću­ju ži­vot i pi­scu i či­ta­o­cu i no­se po­ru­ku.
● Va­še knji­žev­ne ve­če­ri su ve­o­ma po­sje­će­ne. Ka­ko ko­mu­ni­ci­ra­te sa či­ta­o­ci­ma?
– Pri­je sve­ga, mo­je pro­mo­ci­je su ne­for­mal­ne. Ne­mam re­cen­zen­ta, kri­ti­ča­ra ili ne­kog ko će da pri­ča umje­sto me­ne o mom ro­ma­nu. Ko­mu­ni­ka­ci­ja to­kom pro­mo­ci­je za­sni­va se na me­ni i vo­di­te­lju pro­gra­ma, po prin­ci­pu in­ter­vjua. Bje­žim od ste­re­o­ti­pa, pa ta­ko na svo­jim ve­če­ri­ma uno­sim mu­zi­ku, vi­deo spo­to­ve, sli­ke, a po­što se rad­nja ro­ma­na de­ša­va u Grč­koj svi­ma se do­pa­da ma­te­ri­jal. Vo­lim da od­ra­dim pro­mo­ci­ju ta­ko da či­ta­lac osje­ti da se stvar­no na­la­zi na tom mje­stu, sa tim li­ko­vi­ma, u toj pri­či. Sa nji­ma ko­mu­ni­ci­ram sa­svim opu­šte­no, uz pu­no hu­mo­ra i po­zi­tiv­ne ener­gi­je.Mi­la MI­LO­SA­VLjE­VIĆ

Zbog ma­log bu­dže­ta uklju­či­la ma­li mo­zak

● Po­ka­za­li ste iz­u­zet­nu in­ven­tiv­nost ka­da je u pi­ta­nju re­kla­ma knji­ge?
– Ka­da ne­maš ve­li­ki bu­džet, on­da mo­raš da uklju­čiš ma­li mo­zak. Po­če­la sam sa nu­la di­na­ra. Oti­šla sam u re­dak­ci­ju lo­kal­nih no­vi­na „Grad”. Ured­ni­ci­ma sam re­kla da že­lim da ogla­sim svoj ro­man. Ka­da sam im pro­či­ta­la oglas ko­ji je išao ova­ko: „Iz­najm­lju­jem ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” autor­ke Ane Ber­ba­kov za di­nar. Ope­ra­ci­ja je uspje­šna uko­li­ko knji­gu vra­ti­te u jed­nom ko­ma­du. Kon­tak­ti­raj­te me na mejl ana­ber­ba­kov@yahoo.com. Ši­fra: autor lič­no” gle­da­li su me bi­je­lo. Za­tim su mi re­kli da ne mo­gu da me sta­ve iz­me­đu ogla­sa ko­ji se od­no­se na pro­da­ju ko­ka no­si­lja i po­prav­ku ši­va­ćih ma­ši­na, a ja sam im re­kla: „Pro­baj­te”. Ta­ko je oglas osva­nuo u no­vi­na­ma, a lju­di su po­če­li da mi se ja­vlja­ju. Iz­najm­lji­va­la sam ro­man mo­jim Kru­še­vlja­ni­ma i to za di­nar. Oni su či­ta­li, pla­ća­li i ured­no vra­ća­li.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s