Razgovor sa carinikom

„Kovač, vrlo lepo prezime. Kovač – tako čvrsto i uzdignuto kao napupele grudi mlade devojke, čije se bradavice bezobzirno i bezobrazno naziru ispod fine pamučne bele haljine…“, rekao je malo nategnuto. „Ako mi ne verujete, oglednite se“, dodao je osmehujući se i skriveno mi uputio jedan mangupski mig. Od tako lepog, naočitog i zgodnog momka moglo se svašta očekivati. Osetio je da ga ispitivački posmatram, pa je počeo da pretura po mojim ličnim stvarima, što je u meni izazvalo negodovanje. Bila sam besna, jer je bez razloga na najprostiji mogući način izručio sve stvari iz torbe i pretresao je do dna. Takođe, upropastio mi je omiljeni karmin, to je bila kap koja je prelila čašu –  zakon podrazumeva prinudu, a ja sam bila na ivici da upotrebim silu. Nisam imala nameru da se upustim u raspravu s uniformisanim licem, iako je prisutnima moglo delovati kao da jesam. Međutim, momak je bio lukav više nego što sam očekivala. Na ceduljici je ispisao broj telefona i gurnuo mi je u ruku, ubeđen da ću mu se javiti. Najpre se uozbiljio, a onda je prsnuo u smeh. Odšetao je do rampe i pritiskom na dugme podigao je u vis, a onda mi je rukom mahnuo i dao mi znak da krenem.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s