INTERVJUI I CITATI

Intervjui i citati sa slikama.

Intervju „Ilustrovana politika“ – Agata kao uzor

U trenutku kada je izašao moj intervju u „Ilustrovanoj politici“ shvatila sam da je znanje naš najveći imetak. „Agata kao uzor“ kao što piše u samom naslovu je još jedna potvrda da mnogo toga možemo naučiti čitajući knjige. Naše samoobrazovanje ili edukacija na našu inicijativu nam može pomoći da poboljšamo našu emotivnu, finansijsku, materijalnu, zdravstvenu sferu života. Danas nam internet puža mnogo više mogućnosti nego ranije. Danas možemo učiti jezike i mnoge druge veštine putem online kurseva. Takođe, možemo da čitamo i knjige. O ovome ne bih pisala da nisam mnoge knjige od Agate Kristi pročitala upravo preko interneta i tako saznala puno toga o njoj. I ne samo o njoj…

ana

U TIVTU PREDSTAVLJENA „OPERACIJA EROS” ANE BERBAKOV

Slika

Autorka u Tivtu

Roman o misteriji i ljepoti BalkanaTi­vat­skoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci u ga­le­ri­ji Ljet­nji­kov­ca Bu­ća pred­sta­vlje­na je „Ope­ra­ci­ja Eros”, pr­vi ro­man Kru­še­vljan­ke Ane Ber­ba­kov. Dje­lo je na­mi­je­nje­no lju­bi­te­lji­ma kri­mi­na­li­stič­kog žan­ra.
Ane Ber­ba­kov od ma­lih no­gu pi­še pje­sme, pri­če, a u slo­bod­no vri­je­me sli­ka akva­re­le i fo­to­gra­fi­še. Ipak, ot­kri­la je da joj naj­vi­še le­že ro­ma­ni po uzo­ru na Ar­tu­ra Ko­na­na Doj­la, Aga­tu Kri­sti, Ja­na Fle­min­ga.
– Pr­vi put sam u Tiv­tu kao pi­sac, ra­ni­je sam do­la­zi­la kao tu­ri­sta. I, za­i­sta, sam za­di­vlje­na ka­ko Ti­vat na­pre­du­je i raz­vi­ja se. Ta­ko tre­ba da raz­vi­ja­mo i kul­tu­ru. Da bu­de­mo otvo­re­ni kao što je Ti­vat otvo­ren – re­kla je Ana. O svom knji­žev­nom pr­vi­jen­cu ka­že da je „Ope­ra­ci­ja Eros” jed­na neo­ba­ve­zu­ju­ća, pit­ka knji­ga, ob­ja­vlje­na 2013.
– De­tek­tiv­ski ro­ma­ni se pu­no či­ta­ju, ali ih do­ma­ći pi­sci uglav­nom ne pi­šu. Za­što, ne znam. Na­sta­vak bi tre­ba­lo da iza­đe za Sa­jam knji­ga u Be­o­gra­du. Ovo je pri­ča o uz­bu­dlji­voj mi­ste­ri­ji i lje­po­ti Bal­ka­na. Opa­sno­sti vre­ba­ju iza sva­kog ko­ra­ka. Naš Bal­kan za­i­sta je li­jep. Na ovim pro­sto­ri­ma mi ima­mo mno­go to­ga da po­nu­di­mo, ali kao da to ne zna­mo da ura­di­mo. Glav­na ju­na­ki­nja je So­fi­ja Ko­vač, de­voj­ka če­lič­nog pre­zi­me­na. Rad­nja se de­ša­va u Grč­koj, na mo­ru. Ne­ću da vam ot­kri­vam de­ta­lje pri­če, na­dam se da će vam ro­man bi­ti za­ni­mljiv – is­ta­kla je Ana Ber­ba­kov.
Ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” po­sve­ti­la je maj­ci Da­ni­e­li „lič­nom de­tek­ti­vu” što bi mo­glo da se pro­tu­ma­či da je od­ra­sla u po­ro­di­ci po­li­cij­skog is­tra­ži­te­lja, pa da joj sa­ma pro­ble­ma­ti­ka ni­je stra­na. Pi­san je u pr­vom li­cu, na­ra­tor­ka u ro­ma­nu je So­fi­ja Ko­vač, stu­dent­ki­nja kri­mi­na­li­sti­ke ko­ja vo­li svoj bu­du­ći po­sao i za­to je sprem­na da i pri­je kra­ja obra­zo­va­nja poč­ne da se ba­vi nji­me iako je zna­ča­jan pod­strek i taj po­da­tak da je nje­na biv­ša i za sa­da je­di­na lju­bav u opa­sno­sti. Mi­ste­ri­o­zni ne­sta­nak Jo­va­na ko­ga još ni­je pre­bo­le­la mo­ti­vi­še So­fi­ju da se ode to­kom ljet­njeg ras­pu­sta u Grč­ku to omi­lje­no srp­sko lje­to­va­li­šte ne bi li ušla u trag mla­di­ću ko­ga ni­je mo­gla da za­bo­ra­vi.
Ž.K.
U celosti preuzeto sa sajta DANonline:

INTERVJU: ANA BERBAKOV, KNJIŽEVNICA KOJA JE DOBRIM MARKETINGOM OSVOJILA PUBLIKU

 

Slika

Ni od čega sam napravila mnogo

Na početku karijere, bila sam ograničena budžetom tako da nisam imala mnogo izbora u reklamiranju svog romana. U tom pogledu, izabrala sam onaj kreativniji tzv. gerilski marketing – isključi budžet, uključi mozak. Osmislila sam kampanju u kojoj sam iznajmljivala knjigu za dinar. To je bilo fenomenalno iskustvoSvo­jim pr­vim ro­ma­nom „Ope­ra­ci­ja Eros” Ana Ber­ba­kov je iz svi­je­ta li­kov­ne umjet­no­sti hra­bro is­ko­ra­či­la u sfe­ru knji­žev­nog stva­ra­nja. Uspjeh pr­vog ro­ma­na, broj­ne pro­mo­ci­je, su­sre­ti sa či­ta­o­ci­ma pod­sta­kli su mla­du kru­še­vač­ku umjet­ni­cu da na­sta­vi da pi­še. Ne­du­go po­sli­je pr­vog ro­ma­na ob­ja­vi­la je pr­vu zbir­ku po­e­zi­je, a za ovo­go­di­šnji sa­jam pri­pre­ma i no­vi ro­man. Me­đu ko­ri­ca­ma no­ve knji­ge pa­žnju či­ta­la­ca pli­je­ni­će „sta­ra” ju­na­ki­nja, So­fi­ja Ko­vač, ko­ja do­mi­ni­ra u dje­lu „Ope­ra­ci­ja Eros”.
Ana Ber­ba­kov je ro­đe­na 18. ju­la 1985. go­di­ne u Kru­šev­cu. Za­vr­ši­la je Fa­kul­tet za po­slo­va­nje u me­nadž­men­tu i sa­da se ba­vi pi­sa­njem. Svo­je me­na­džer­ske spo­sob­no­sti Ana je is­po­lji­la po ob­ja­vlji­va­nju ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” ka­da ga je svo­jim su­gra­đa­ni­ma iz­najm­lji­va­la za je­dan di­nar. Iako ka­že da je di­nar sa­mo ma­te­ri­ja­lan, ste­kla je ve­li­ko is­ku­stvo ovim do­bro osmi­šlje­nim po­te­zom, jer je na taj na­čin njen ro­man pro­na­šao za­ni­mljiv put do či­ta­la­ca, no­vi­na­ra i knji­žev­nih kri­ti­ča­ra. Po­čet­kom sep­tem­bra na­ša sa­go­vor­ni­ca pla­ni­ra knji­žev­no pred­sta­vlja­nje u Tiv­tu.
● Vaš ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” iz­ne­drio je je­dan neo­bi­čan i in­te­re­san­tan knji­žev­ni lik, ko­ji na­sta­vlja da ži­vi i kroz Va­ša na­red­na dje­la. Ko je za­pra­vo So­fi­ja Ko­vač i ka­ko ste gra­di­li njen lik?
– Glav­ni ju­nak mog ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” je, za­pra­vo, ju­na­ki­nja So­fi­ja Ko­vač. Ona je dio mog ži­vo­ta. Ona je obič­na dje­voj­ka vr­ca­vog du­ha. Ve­o­ma ve­se­la, pu­na po­zi­tiv­nog bun­ta kre­će u po­tra­gu za svo­jim mom­kom Jo­va­nom za ko­ga sum­nja da je otet i od­ve­den u Grč­ku. Na pu­tu ka ze­mlji He­le­na ona ot­kri­va ka­ri­ku po ka­ri­ku tog kri­mi­nal­nog lan­ca. Su­o­ča­va se sa ra­znim iza­zo­vi­ma, za­go­net­ka­ma taj­nih po­ru­ka, za­ple­ta, ko­je tre­ba da ri­je­ši na pra­vi na­čin. To zna­či da i sa­mom či­ta­o­cu da­je za­da­tak da i oni bu­du de­tek­ti­vi ra­me uz ra­me sa njom. U ovom ro­ma­nu ima do­sta eg­zo­ti­ke, ero­ti­ke, umjet­no­sti, mi­sti­ke i de­tek­tiv­ske na­pe­to­sti. Ide­a­lan je za lje­to, ali i zim­ske no­ći ka­da se za­že­li­mo ma­lo lje­ta.
● Va­ša ju­na­ki­nja se la­ga­no, iz pr­ve knji­ge pre­se­li­la u Vaš no­vi ro­man…
– Na­kon pr­vog ro­ma­na htje­la sam da sta­vim tač­ku na So­fi­ju Ko­vač, ali su me či­ta­o­ci po­ko­le­ba­li – ona im se svi­dje­la. Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji ko­men­tar je bio „ona je pu­na ži­vo­ta, pu­sti je da ži­vi, na­pra­vi joj naj­u­zbu­dlji­vi­ji ži­vot, ona je dio te­be”. I za­pra­vo, So­fi­ja je po­sta­la dio me­ne, moj al­ter ego. Ta­ko da je na­po­sljet­ku mog du­gog raz­mi­lja­nja od­lu­če­no – So­fi­ja je po­bjed­nik. Ta ma­la mu­dri­ca ima no­vu pri­ču, i to ne bi­lo ka­kvu, već di­ja­mant­sku. No­vi ro­man mo­že­mo oče­ki­va­ti na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga u ok­to­bru. Dru­gi ro­man je uz­bu­dljiv kao i pr­vi, s tom raz­li­kom što je So­fi­ja iz­ra­sla u pra­vu de­tek­tiv­ku ko­ja se ma­lo za­lju­bi­la. Rad­nja ro­ma­na se de­ša­va u Du­brov­ni­ku, a dru­štvo će joj u ovoj avan­tu­ri pra­vi­ti zgod­ni in­spek­tor De­an. Vi­še vam ne bih ot­kri­va­la, jer će­mo se iona­ko vi­dje­ti na saj­mu.
● Pi­še­te po­e­zi­ju. Gdje cr­pi­te na­dah­nu­će, pod­sti­caj za po­et­sko stva­ra­nje? Ka­ko na­sta­ju Va­še pje­sme?
– Kao što sam na po­čet­ku re­kla, po­e­zi­ju pi­šem od osnov­ne ško­le. To je ne­što naj­div­ni­je što je mo­glo da mi se de­si u ovom ži­vo­tu, da imam ta­le­nat za pje­smu. To je dar od Bo­ga. Mo­je pje­sme no­se do­zu mi­sti­ke, ve­o­ma su emo­tiv­ne i ero­tič­ne. Uvi­jek sam vo­di­la ra­ču­na da osta­nem na stra­ni fi­ne ero­ti­ke, jer fi­na ero­ti­ka je kao do­bro vi­no. A po­sli­je do­brog vi­na i na­sta­ne po­ne­ka pje­sma. Ne­ka ima ukus „so­vi­njo­na”, ne­ka je od „mer­lo­ta”, a ne­ka i kom­bi­na­ci­ja sve­ga sa „pi­not no­a­rom” i aro­mom ku­pi­ne i di­vljih lju­bi­či­ca.
● Već go­di­na­ma ste po­sve­će­ni sli­kar­stvu. Va­ša plat­na pre­po­zna­tlji­va su po mo­ti­vi­ma mač­ke. Ka­ko se­be po­zi­ci­o­ni­ra­te kao sli­ka­ra?
– Sli­ka­njem se in­ten­ziv­no ba­vim ne­ko­li­ko go­di­na. Od­u­vi­jek sam vo­lje­la da cr­tam, da pra­vim ski­ce, pod­sjet­ni­ke, to mi je stra­te­ški plan. Ta­ko da me sva­ki su­sret sa plat­nom ra­du­je. Vo­lim jar­ke to­ple bo­je, vo­lim pop-art, mi­ni­ma­li­zam, a ku­bi­zam upi­jam. Svi­đa mi se taj me­di­te­ran­ski-la­ti­no tem­pe­ra­ment. Sko­ro su me pi­ta­li za­što baš mač­ke? I sa­mu se­be sam pi­ta­la dok ni­sam shva­ti­la da se mač­ke ne tru­de da bu­du in­te­re­sant­ne, ne­go za­in­te­re­so­va­ne. To je jed­na od glav­nih for­mu­la za uspjeh bi­lo ko­je vr­ste, u bi­lo ko­joj raz­mje­ri – bi­ti za­in­te­re­so­van. Ka­da pro­mi­je­ni­mo na­čin raz­mi­šlja­nja i ka­da se dru­ga­či­je po­sta­vi­mo pre­ma po­slu ili ži­vo­tu on­da dru­gi­ma po­sta­je­mo in­te­re­sant­ni. Se­be vi­dim kao kon­struk­to­ra i ka­da je ri­ječ o sli­ka­nju i o pi­sa­nju. Vo­lim da uđem u svoj mi­sti­ko stu­dio, da pu­stim mu­zi­ku i da ra­dim po cio dan. Ta­da sam naj­sreć­ni­ja, jer sam u svom ele­men­tu i u svom uni­ver­zu­mu.
● Po­zi­ci­ja umjet­ni­ka da­nas, u sa­vre­me­nom svi­je­tu sa ne­u­mo­lji­vim za­ko­ni­ma tr­ži­šta ni­je ni­ma­lo za­vid­na. Bu­du­ći da ni­ste od onih umjet­ni­ka ko­ji če­ka­ju ili oče­ku­ju već sa­mi pre­u­zi­ma­ju ini­ci­ja­ti­vu, ka­kav je Vaš stav po ovom pi­ta­nju?
– Kao ne­ko ko je stu­di­rao oblast mar­ke­tin­ga tr­ži­šte mi ni­je stra­no. Umjet­ni­ci ne bi tre­ba­lo da bu­du pri­nu­đe­ni da idu na tr­ži­šte, već da bu­du dio nje­ga bez ika­kvog pri­si­lja­va­nja. Po me­ni je naj­ljep­še ka­da us­pješ da na­pra­viš ne­što do­bro, naj­pri­je to da po­di­je­liš sa so­bom, pa on­da sa dru­gi­ma, a na­po­sljet­ku i ostva­riš ma­te­ri­jal­nu do­bit. Jer, ka­da se to de­si on­da su sve stva­ri spo­je­ne u jed­no – i li­je­po i ko­ri­sno. Vo­lim da is­tra­žu­jem tr­ži­šte, svi­đa mi se obi­lje mo­guć­no­sti ko­ju nu­di in­ter­net i sve što ide uz veb mar­ke­ting. U da­na­šnje vri­je­me mi mo­že­mo da uči­mo stra­ne je­zi­ke i dru­ge vje­šti­ne pu­tem in­ter­ne­ta za ma­lo ili bez ima­lo nov­ca, a to zna­či da mo­že­mo iz se­be da iz­vu­če­mo mak­si­mum. Na­rav­no, to zna­ju oni ko­ji že­le da us­pi­ju u ži­vo­tu.
M.Mi­lo­sa­vlje­vić

Usko­ro u Tiv­tu

● Po­red na­stu­pa na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga ka­kve pla­no­ve ima­te za na­red­ni pe­ri­od?
– Po­čet­kom sep­tem­bra bi­ću u Cr­noj Go­ri, gdje ću odr­ža­ti pro­mo­ci­ju knji­ga u Tiv­tu. Na­kon to­ga po­sve­ću­jem se Saj­mu knji­ga, a kra­jem go­di­ne pri­dru­žu­jem se jed­noj šar­mant­noj gru­pi ko­ja će uljep­ša­ti zim­sku Mi­ni­ja­du. Ovo­go­di­šnja po­bje­da na kon­kur­su za naj­bo­lji di­zajn, ko­ji je ras­pi­sa­la kom­pa­ni­ja Mi­ni Sr­bi­ja i Mik­ser Ha­us do­ni­je­li su mi naj­ve­ću sa­tis­fak­ci­ju. Uži­va­la sam u vo­žnji u di­zaj­ni­ra­nom mi­ni ku­pe­ru i do­ka­za­la se­bi da se trud na kra­ju is­pla­ti. Sa­da se po­sve­ću­jem svom udru­že­nju za za­šti­tu ži­vo­ti­nja, svom Mi­ni­ju i svom mi­ni ko­smo­su na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin – ga­je­ći se­be, ži­vo­ti­nje i lju­de oko se­be.

U celosti preuzeto sa sajta DANonline:

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=562721&datum=2016-09-02&naslov=Ni%20od%20%E8ega%20samnapravila%20mnogo

Šta je lakoća života?

Mnogi mi kažu „lako je tebi“, a ni sami ne znaju koliko ja o toj lakoći razmišljam. 

Sreća je poput biljke, potrebno ju je zalivati, gajiti i negovati.

Disciplina, strpljenje i naporan rad formiraju sliku koja drugima liči na “sreću“.

Ja planiram, postavljam ciljeve i napredujem korak po korak, fokusirajući se na jednu stvar.

Svaki dan radim to i ponavljam u sebi „mogu ja to“. 

To je moj recept za uspeh i sreću.

Akcija!

Zlatni Mercedes

Jedan od lepših automobila koji sam videla do sada u svom životu. Prosto osećaj je neponovljiv, sav glamur i sjaj se vidi na njemu. Toliko detalja je na njemu skockano sa ukusom i merom, toliko da kaže „uzmi me, zlato, tvoj sam“. U pozadini se čuje džez i oseća se ukus vanile…

i bez obzira na to što je moj ljubimac Kimi Raikonen ispao tokom trke za Veliku nagradu Monaka,  sve čestitke na pobedi upućujem pozitivnom i simpatičnom dečaku Luisu Hamiltonu i Mercedes Meklaren timu.

mercedes2

Intervju – Prijatelji su ceo svet, bar tako kazu mudri ljudi

 

Kultura INTERVJU: AUTORKA KRIMI ROMANA „OPERACIJA EROS” ANA BERBAKOV ŽIVI I STVARA VOĐENA MOTOM – Budi svoj i svijet će biti tvoj.

Slika

Iz­da­vač­ka ku­ća „Ad­mi­ral Buks” ob­ja­vi­la je ro­man Ane Ber­ba­kov pod na­zi­vom „Ope­ra­ci­ja Eros”. Ri­ječ je o neo­bič­nom tri­le­ru ko­ji ple­ni pa­žnju lju­bi­te­lja ovog žan­ra, na ko­ji je ka­ko na­ša sa­go­vor­ni­ca tvr­di in­spi­ri­sa­la sa­ma Aga­ta Kri­sti.
● Ot­kud in­spi­ra­ci­ja baš Aga­tom Kri­sti?
– Od kad znam za se­be či­tam Aga­tu Kri­sti. Od­u­vi­jek me je in­te­re­so­va­la mi­ste­ri­ja, u me­ni se bu­dio po­riv da ot­kri­jem skri­ve­no, da ski­nem veo taj­ni, raz­ot­kri­jem i da `ta bu­dem ja`. Ka­sni­je, krug mo­jih omi­lje­nih pi­sa­ca pro­ši­rio se na Ar­tur Ko­nan-Doj­la, Sid­ni Šel­do­na, Čen­dle­ra… Za me­ne je to pri­rod­no sta­nje. Ali kao, sva­kom pi­scu na po­čet­ku je bi­lo iz­u­zet­no te­ško. Do­sta sam lu­ta­la, tra­ži­la na­čin ka­ko to da ura­dim, da na­pi­šem a da mi leg­ne, da iz­ve­dem pod­vig na naj­bo­lji na­čin. U tom tra­že­nju po­če­la sam slo­že­ne stva­ri da raš­čla­nju­jem na jed­no­stav­ne i na taj na­čin da ih upa­ru­jem. Ta­ko sam i do­bi­la pr­vu kri­mi pri­ču, a ta­ko ra­de i de­tek­ti­vi. Jed­nom sam se za­pi­ta­la „A, za­što ne bih i ja na­pi­sa­la kri­mić, po­što ih to­li­ko vo­lim?”, i on­da je klup­ko po­če­lo da se od­mo­ta­va. Vo­lim iza­zo­ve, jer sam ne­mir­nog du­ha, a kri­mi­ći su za­pra­vo ta­kvi – in­tri­gant­ni. Ci­ti­ra­ću de­fi­ni­ci­ju „Kri­mi-pri­če su naj­pri­vlač­ni­ji knji­žev­ni rod, jer za­do­vo­lja­va­ju iskon­sku žud­nju či­ta­o­ca za iza­zo­vom, sa­zna­njem, mi­tom, avan­tu­rom, ne­iz­vje­sno­šću, uz­bu­đe­njem, ta­jan­stve­no­šću, ne­po­no­vlji­vim do­ži­vlja­jem i to na na­čin na ko­ji ni­je­dan dru­gi knji­žev­ni ob­lik ne uspi­je­va” – što se na­kon ob­ja­vlji­va­nja „Ope­ra­ci­je Eros” i po­tvr­di­lo.
● Ko­ji su to pi­sci ko­ji su uti­ca­li da se sa­zri­te kao pi­sac?
– Kao što re­koh, Aga­ta Kri­sti naj­vi­še, za­tim Sid­ni Šel­don, Rej­mond Čen­dler, Le­sli Čar­te­ris, Jan Fle­ming, Jo­han Zi­mel, ali i Mo­mo Ka­por, Ivo An­drić, Če­hov, Ki­šon. Do­sta su i pje­sni­ci uti­ca­li, jer pi­šem i pje­sme, a pje­sme ni­šta dru­go ni­su ne­go ve­li­ke pri­če u ma­lim ri­je­či­ma. Ta­ko da u mo­jim pri­ča­ma mo­že­te na­le­tje­ti i na po­ne­ki stih, ko­ji no­si mi­ste­ri­o­znu po­ru­ku ili lju­bav­ni žar.
● Za svo­je knji­ge bi­ra­te ve­o­ma neo­bič­ne na­slo­ve?
– Na­slov je je­dan od naj­za­htjev­ni­jih ko­ra­ka u pro­ce­su pi­sa­nja ro­ma­na. On od­re­đu­je tok rad­nje, bar u mom slu­ča­ju. Ka­da po­či­njem ne­što no­vo da pi­šem, naj­pre na­pra­vim ko­stur pri­če i on­da dam na­slov. Na­slov je po­čet­na tač­ka u pro­ce­su pi­sa­nja i u nje­mu se na­la­zi rje­še­nje za­ple­ta, dok se ci­je­la rad­nja sta­pa sa njim. Vo­lim za­go­net­ne na­slo­ve. „Ope­ra­ci­ja Eros” je kla­sik me­đu na­slo­vi­ma u kri­mi žan­ru, ali po­red nje­ga imam i na­slo­ve kao što su „Sve su mač­ke u mra­ku cr­ne”, „Ključ”, „Mi­stič­ni zov Mal­va­zi­je”, „Mr­tav pre smr­ti” itd… Vo­lim dvo­smi­sle­ne na­slo­ve ko­ji su in­tri­gant­ni i ko­ji bu­de in­te­re­so­va­nje kod či­ta­o­ca. Sva­kom či­ta­o­cu tre­ba osta­vi­ti do­volj­no pro­sto­ra da na osno­vu na­slo­vu po­ga­đa o če­mu se ra­di u knji­zi. Na­slov je po­put am­ba­la­že, jer ono što či­ta­lac pr­vo za­pa­zi je na­slov knji­ge. Da­va­nje na­slo­va mo­žda dje­lu­je kao lak po­sao to je par ri­je­či i go­to­vo, ali ni­je ta­ko. Ni­su bit­ne ri­je­či, već nji­hov iz­bor.
● Ko su Va­ši ju­na­ci?
– Lu­da sam za li­ko­vi­ma ko­ji ima­ju ne­što ka­rak­te­ri­stič­no na se­bi, ne­što po če­mu su pre­po­zna­tlji­vi, uoč­lji­vi i in­tri­gant­ni. Vo­lim mi­ste­ri­o­zne lju­de, one ko­ji se pre­vi­še ne ot­kri­va­ju, ko­ji za so­bom osta­vlja­ju tri tač­ke i ko­ji se ne okre­ću. Mo­ji ju­na­ci su gra­đe­ni po tom prin­ci­pu, a i po ne­kim lju­di­ma iz mog ži­vo­ta. Eto ta­ko, pro­fe­sor Mi­le­tić, So­fi­jin men­tor u knji­zi, je u stva­ri lik iz mog ži­vo­ta i je­dan od mo­jih pro­fe­so­ra. To­tal­no ge­ni­ja­lan um, bri­li­jan­tan, eks­cen­tri­čan, te­žak i ču­dan na svoj na­čin po­čev­ši od po­na­ša­nja do odi­je­va­nja, ali u bi­ti ja­ko kva­li­te­tan, in­te­li­gen­tan i do­bar. Za­tim, u knji­zi po­sto­ji i jed­na Po­lja­ki­nja, ko­ju je je­dan či­ta­lac oka­rak­te­ri­sao kao že­nu-igu­a­nu ko­ja lo­vi mu­vu je­zi­ka. Mo­že­te da za­mi­sli­te ta­kvu že­nu, pri­tom pre­li­je­pu. I na­po­sli­jet­ku, glav­ni lik. Mno­gi ka­žu da je mo­ja glav­na ju­na­ki­nja So­fi­ja Ko­vač u stva­ri sli­ka i pri­li­ka me­ne, a ja ka­žem da je ona pu­no hra­bri­ja i od­luč­ni­ja od me­ne. Za­pra­vo, ona je bo­lja ver­zi­ja me­ne i do­sta učim od nje. Ona je luc­ka­sta dje­voj­či­ca, pu­na lju­ba­vi pre­ma de­tek­tiv­skom po­slu, ne­sa­vr­še­na, neo­p­te­re­ću­ju­ća, ja­ko tvr­do­gla­va, ja­ko emo­tiv­na, po­ne­kad ne­svje­sna sa­me se­be, a u su­šti­ni ja­ko do­bar i po­zi­ti­van lik. Sma­tram da mno­gi pi­sci svo­je li­ko­ve stva­ra­ju po se­bi, evo, upo­re­di­te sa­mo Aga­tu i Po­a­roa ili Ko­nan Doj­la i Šer­lo­ka, Si­me­non i Me­grea i vi­dje­će slič­nost. Ju­na­ci, ma ka­kvi bi­li, obo­ga­ću­ju ži­vot i pi­scu i či­ta­o­cu i no­se po­ru­ku.
● Va­še knji­žev­ne ve­če­ri su ve­o­ma po­sje­će­ne. Ka­ko ko­mu­ni­ci­ra­te sa či­ta­o­ci­ma?
– Pri­je sve­ga, mo­je pro­mo­ci­je su ne­for­mal­ne. Ne­mam re­cen­zen­ta, kri­ti­ča­ra ili ne­kog ko će da pri­ča umje­sto me­ne o mom ro­ma­nu. Ko­mu­ni­ka­ci­ja to­kom pro­mo­ci­je za­sni­va se na me­ni i vo­di­te­lju pro­gra­ma, po prin­ci­pu in­ter­vjua. Bje­žim od ste­re­o­ti­pa, pa ta­ko na svo­jim ve­če­ri­ma uno­sim mu­zi­ku, vi­deo spo­to­ve, sli­ke, a po­što se rad­nja ro­ma­na de­ša­va u Grč­koj svi­ma se do­pa­da ma­te­ri­jal. Vo­lim da od­ra­dim pro­mo­ci­ju ta­ko da či­ta­lac osje­ti da se stvar­no na­la­zi na tom mje­stu, sa tim li­ko­vi­ma, u toj pri­či. Sa nji­ma ko­mu­ni­ci­ram sa­svim opu­šte­no, uz pu­no hu­mo­ra i po­zi­tiv­ne ener­gi­je.Mi­la MI­LO­SA­VLjE­VIĆ

Zbog ma­log bu­dže­ta uklju­či­la ma­li mo­zak

● Po­ka­za­li ste iz­u­zet­nu in­ven­tiv­nost ka­da je u pi­ta­nju re­kla­ma knji­ge?
– Ka­da ne­maš ve­li­ki bu­džet, on­da mo­raš da uklju­čiš ma­li mo­zak. Po­če­la sam sa nu­la di­na­ra. Oti­šla sam u re­dak­ci­ju lo­kal­nih no­vi­na „Grad”. Ured­ni­ci­ma sam re­kla da že­lim da ogla­sim svoj ro­man. Ka­da sam im pro­či­ta­la oglas ko­ji je išao ova­ko: „Iz­najm­lju­jem ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” autor­ke Ane Ber­ba­kov za di­nar. Ope­ra­ci­ja je uspje­šna uko­li­ko knji­gu vra­ti­te u jed­nom ko­ma­du. Kon­tak­ti­raj­te me na mejl ana­ber­ba­kov@yahoo.com. Ši­fra: autor lič­no” gle­da­li su me bi­je­lo. Za­tim su mi re­kli da ne mo­gu da me sta­ve iz­me­đu ogla­sa ko­ji se od­no­se na pro­da­ju ko­ka no­si­lja i po­prav­ku ši­va­ćih ma­ši­na, a ja sam im re­kla: „Pro­baj­te”. Ta­ko je oglas osva­nuo u no­vi­na­ma, a lju­di su po­če­li da mi se ja­vlja­ju. Iz­najm­lji­va­la sam ro­man mo­jim Kru­še­vlja­ni­ma i to za di­nar. Oni su či­ta­li, pla­ća­li i ured­no vra­ća­li.